Неокласична Економска Теорија И Проблеми Економског Развоја[Neoclassical economic theory and the problems of economic development]

Serbian Abstract. У раду се разматрају карактеристике савремене владајуће неокласичне економске теорије и њен однос према проблемима економског развоја. Показује се да, с претпоставкама једнаке вредности и значаја свих делатности, и свемоћи саморегулишућег тржишта, она нема могућности и снаге да објасни факторе економског развоја, настанка и ширења сиромаштва, како у некој засебно узетој земљи тако и у међународним односима. Као нова парадигма, која треба да је замени, истиче се Други канон, који се заснива на вишевековној традицији и биолошким метафорама. Он води порекло из епохе Ренесансе, потврђен је вишевековним искуством савремених развијених привреда, кроз примену политика које оне данас забрањују за примену неразвијеним земљама, док их оне саме користе. За разлику од неокласичних политика, оваплоћених у (нео)либералној политици Вашингтонског договора, које доводе до деиндустријализације, политике Другог канона, засноване на политикама обрасца Маршаловог плана, доводе насупрот томе до индустријализације као претпоставке изласка неразвијених земаља из кризе и сиромаштва. Замена неокласичне економске парадигме појављује се у том смислу и као претпоставка увећања квалитета макроекономског образовања и дужна је да обезбеди боље разумевање економских проблема и процеса. English Abstract. Paper considers the characteristics of contemporary dominant neoclascical economic theory and theie relation to economic development. It was showed that it, with presumptions of the same value and significance of all economic activities, and borderless power of selfregulated market, not have possibilities and force to explain factors of economic development, genesis and widening of poverty, as in one separate country as in international relations. As new paradigm, that should to change neoclascical, it is emphasized Other canon, that is on many centuries tradition and biological metaphors grounded. That dates back to the Renessaince, was proved through experience of the now developed economies, through the use of policies that in contemporary world are vorbidden for the underdeveloped coutries, while the developed that use. Contrary to neoclassical policies, realized in (neo)liberal politics of Washington consensus, that lead to deindustrialization, policies of the Other canon, on policies like Marshall plan grounded, lead contrary to industrialization as the condition to leave the underdeveloped countries from crisis and poverty. Change of neoclassical economic paradigm in this sense is the condition for the growth of the quality of macroeconomic education and should to ensure better understanding of economic problems and processes.