Predstojece poreske reforme u državama pred ulaskom u Evropsku uniju: slucajevi Hrvatske i Srbije

Hrvatska, kao zemlja-kandidat, ocekuje da u narednih nekoliko godina postane clanica Evropske unije (u daljem tekstu: EU). I Srbija je definisala kao svoj nacionalni cilj pristupanje EU, ali se nalazi tek pred zakljucenjem Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. U obema državama sprovedene su u ranijim fazama tranzicije opsežne i radikalne poreske reforme, pri cemu je novoizgraceni fiskalni sistem koncipiran s osloncem na rešenja koja su postojala u zemljama- clanicama EU. Od kraja šezdesetih godina prošloga veka nastalo je posebno poresko pravo Evropske zajednice (od 1992. Godine – EU), kako kroz donošenje direktiva o harmonizaciji nacionalnih propisa u domenu posrednih poreza (poreza na dodatu vrednost /u daljem tekstu: PDV/ i akciza) i, u mnogo manjoj meri, neposrednog oporezivanja, tako i kroz tzv. negativnu integraciju2 – praksu Evropskog suda pravde, koji je poništavao ona nacionalna rešenja u poreskim zakonima država-clanica koja su predstavljala prepreke za slobodno kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala. Otuda su kreatori poreskih reformi u zemljama u tranziciji, ukljucujuci Hrvatsku i Srbiju, morali da poklanjaju pažnju ne samo uzorima u nacionalnim propisima koji urecuju poreskopravna pitanja koja nisu pod uticajem prava EU (gde važi nacelo subsidijarnosti, po kojem se na nivou EU regulišu samo ona pitanja koja, tako urecena, omogucuju efikasniju cirkulaciju ljudi, dobara, usluga i kapitala na unutrašnjem tržištu EU), nego i rešenjima sadržanim u evropskim direktivama. Kako se pred kraj prve decenije XXI veka približava vreme ulaska Hrvatske u EU, a kako i Srbiju to ocekuje verovatno sredinom sledece dekade, postavlja se pitanje u kojoj meri važeci nacionalni poreski zakoni odgovaraju onome što se naziva acquis communautaire – celokupan korpus važeceg evropskog prava, koji ukljucuje sve ugovore konstitutivnog karaktera, uredbe i direktive, kao i presude Evropskog suda pravde. Drugim recima, potrebno je oceniti da li ce postojeci, relativno stabilni poreski sistemi u Hrvatskoj i Srbiji morati da procu kroz još jednu fazu izmena kako bi se i u njih ugradio, a zatim implementirao i sproveo EU acquis. Tragajuci za odgovorom na ovo pitanje, zadržacu se na analizi odnosa izmecu zakonskih rešenja o PDV i važece Direktive 2006/112/EZ o zajednickom sistemu PDV, s jedne strane, i odnosa izmecu relevantnih odredaba nacionalnih zakona o porezu na dobit i Direktive o poreskom tretmanu statusnih promena (Merger Directive) i Direktive o poreskom tretmanu dividendi koje zavisno društvo isplacuje maticnom društvu (Parent-Subdidiary Directive), s druge strane.