Zašto država u Srbiji nije uspela da uspešno realizuje funkcije upravljanja privrednim razvojem i kako prevazici ovaj problemc

Srbija je od 1981. godine suocena sa problemom zaostajanja u razvoju, kako u odnosu na savremene tržišne privrede, tako i u odnosu na slicne države u bližem i daljem okruženju, koje su na razne nacine i sa razlicitim vremenskim diskrepancama bile prinucene da pristupe strukturnom prilagocavanju izazovima: (1) globalizacije, (2) dinamicnog tehnološkog razvoja, (3) tranzicije raznih društveno-ekonomskih, posebno globalnog proizvodnog sistema i (4) hiperkonkurencije. Mada se Srbija u poslednjoj deceniji prošlog stoleca suocila s brojnim ogranicenjima, koji su uticali da se BDP više nego prepolovi i radikalno smanje performanse kljucnih delova prostornog, proizvodnog i ljudskog kapitala, uzroke aktuelnih razvojnih problema trebalo bi tražiti u modelu (post)socijalisticke tranzicije i priprema za evropske integracione procese, koji se primenjuje od kraja 2000. godine, kada su sa politicke scene nestali kljucni akteri suprostavljanja evropskom modelu ukljucivanja (post)socijalistickih zemalja u globalni kapitalisticki sistem. Sa istorijske instance, može se proceniti da u periodu od 2001. do 2008. godine i, pored veoma povoljnih spoljnih i unutrašnjih uslova, nije bilo realnih pomaka u unaprecenju efikasnosti javnog, korporativnog i preduzetnickog upravljanja razvojem u Srbiji. Zbog toga je i ova decenija izgubljena u traženju rešenja za prelazak na efikasniji model privrecivanja u skladu sa egzogenim standardima otvorene tržišne privrede.