Ekonomska politika u uslovima globalne depresije i finansijske krize - Studija slucaja za Srbiju

Polazna teza u ovom radu je da je globalna finansijska i ekonomska kriza u Srbiji otvorila tri osnovna problema, za koje je potrebno pronaci odgovarajuca rešenja. Pre svega, pojaaIa je nacionalnu finansijsku i ekonomsku krizu - koja u formi tranzicione stagflacije deluje u Srbiji skoro tri decenije. Pokazalo se da su efekti tranzicije i ukljucenja Srbije u globalnu ekonomiju, prema modelu kljucnih medunarodnih politicih i ekonomskih organizacija, koji se sprovodi nakon krupnih politicih promena krajem 2000 godine, bili veoma slabi i nedovoljni, posebno u domenu stvaranja uslova za obezbedenje dugorocne makro-ekonomske stabilnosti i odr.Zivog privrednog razvoja. Drugo, pokazalo se - da se koncipiranje i realizacija makro,mezo i mikroekonomskih politika mora zasnivati na klasinim postulatima makro-ekonomske stabilnosti zasnovane na maloj nezaposlenosti rada j kapitala i ravnotei u spoljno-ekonomskim odnosima.To znaci da težište u ekonomskim politikama mora biti na realnoj privredi, odnosno njenoj integraciji u globalnu ekonomiju na osnovu unapredenja konkurentnosti sektora, delatnosti, preduzeca, poljoprivrednih gazdinstava, procesa i proizvoda u funkciji radikalnog povecanja izvoza. Treci, korene neadekvatnog reagovanja na pojavu globaíne finansijske i ekoimske krize u Srbiji trebalo bi tražiti, pre svega, u slabim performansama kreatora svih oblika ekonomskih politika, sa jedne strane, i preduzetnika, menadera j strunih timova nacionalnih industrijskih j spoljno-trgovinskih preduzeca, sa druge strane. Njihovo ponašanje i delovanje je, nakon devetnaest godina odrestauracije kapitalizma u Srbiji i devet godina od poetka realizacije projekta tranzicije prema receptima medunarodnih politicih i ekonomskih organizacija, još daleko od obrazaca savremenog trišnog Poslovanja.U skiadu sa tim, istraživanje puteva za skiciranje predloga kako bi trebalo da izgiedaju ekonomske politike za prevazitacenje posledica flnansijske j ekonomske krize u Srbiji je podeljena na tri dela. U prvom delu, obradeni su osnovni strukturni problemi privrede Srbije sa naglaskom na utvrdivanju njihovih unutrašnjih veza I vremenskoj kointegraciji u periodu od 2001. do 2008. godine. Izlaganje u ovom delu rada se završava pregledom stvarnih, nametnutih i fiktivnih spoljnih c unutrašnjih ogranicenja sa kojima se suotava priprema j realizacija ekonomskih politika u Srbiji u kratkom c srednjem roku. U drugom delu, obraden je problem održivog privrednog razvoja sa naglaskom na problemu izbora sektora i finansiranja îzgradnje kapaciteta za dostizanje samoodrivosti privrede Srbije sa teištem na istraživanju - Šta bi trebalo uraditi u kratkom i srednjem rokuc Šta je moguce od toga realizovatic U trecem delu, na osnovu hipoteze da je osnovni zadatak reformi ekonomskih institucija I makro,mezo i mikroekonomskih politika podsticanje strukturnih promena. kao kljucnog faktora obezbedenja konvencionalne makroekonomske ravnoteže, predIoženo je prenošenje težišta njihovog delovanja na one delove društveno-ekonomskog sistema koji se mogu na osnovu(zajednickog) pravca delovanja oznaiti kao razvojno-strukturni sektor. U tom kontekstu, obradeni su clijevi j mere ekonomskih politikau domenu: (a) prestruktuiranja proizvodnih preduzeca u skladu sa globalnim kriterijumima poslovanja, (b) aktiviranja uloge tržišta.posebno tržišta preduzeca, tržišta menadera I tržišta strunjaka u rekonfigurisanju proizvodne strukture i (c) podsticanja spoljne integracije preduzeca u globalnu proizvodnu strukturu.